Naučnici su otkrili sedam novih "tamnih kometa", nebeskih objekata koji brišu granicu između asteroida i kometa, čime je ukupan broj poznatih tamnih kometa dostigao 14. Ovi objekti, koji izgledaju poput asteroida, ali se kreću kao kometi, mogli bi pružiti uvide u poreklo vode na Zemlji i razvoj života.

Tamni kometi nemaju vidljive repove poput tradicionalnih kometa, ali pokazuju ne-gravitacijsku ubrzanje, što znači da njihovi pravci kretanja zavise od sila osim gravitacije.

Novo otkriveni tamni kometi spadaju u dve različite grupe: spoljašnji tamni kometi i unutrašnji tamni kometi.

Tamni kometi mogu sadržavati vodeni led, čak i u unutrašnjem delu Sunčevog sistema, što izaziva sumnju u tradicionalnu teoriju "snežne linije". Njihovi potencijalni rezervoari leda sugerišu da su mogli igrati ulogu u dovođenju vode na Zemlju, nudeći tragove o poreklu života.

Potraga za tamnim kometama će se proširiti naprednim alatima poput opservatorije Vera C. Rubin, koja će početi da otkriva više ovih objekata od 2025. godine.

Prema fascinantnom izveštaju objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, naučnici su otkrili sedam novih tamnih kometa.

Ovo otkriće uzbuđuje astronome jer su stručnjaci identifikovali sedam novih "tamnih kometa", koji su nebeski objekti koji brišu granicu između asteroida i kometa.

Ovo poslednje otkriće povećava ukupan broj poznatih tamnih kometa na 14, što predstavlja značajan korak u istraživanju njihovih tajni. Ovi zagonetni objekti, koji liče na asteroide, ali se kreću kao kometi, mogli bi sadržavati ključne informacije o poreklu vode na Zemlji i razvoju života.

Otkriveno je i da tamni kometi spadaju u dve različite grupe: jedni se nalaze u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, dok su drugi u unutrašnjem delu. Ova otkrića ne samo da produbljuju misteriju ovih objekata, već otvaraju nove puteve za razumevanje njihove uloge u formiranju našeg Sunčevog sistema i dovođenju neophodnih materijala na Zemlju.

Tamni kometi su relativno nova kategorija nebeskih objekata koja izaziva tradicionalno razumevanje kometa i asteroida.

Za razliku od tipičnih kometa, koji su često opisivani kao "prljave sneške" sastavljene od leda, prašine i kamena, tamni kometi nemaju karakteristične repove koji nastaju kada Sunčeva svetlost isparava njihov ledeni sloj. Umesto toga, oni se pojavljuju kao slabi svetlosni tačkasti objekti, slično asteroidima.

Međutim, tamni kometi pokazuju ne-gravitacijsku ubrzanje, što znači da njihovi pravci kretanja zavise od sila osim gravitacije. Za obične komete, ovaj dodatni podsticaj dolazi od sublimacije leda u gas, što stvara potisak i pokreće ih napred. Tamni kometi, međutim, ne pokazuju nikakve vidljive znakove isparavanja, što naučnicima postavlja pitanje o izvoru njihovog ubrzanja.

Prvi naznaci o postojanju tamnih kometa pojavili su se 2016. godine kada su istraživači primetili da objekat pod imenom 2003 RM odstupa od svoje očekivane orbite. Ova anomalija nije mogla da se objasni uobičajenim silama koje deluju na asteroide, kao što je Jarkovski efekat, koji opisuje kako Sunčeva svetlost može suptilno da menja putanju asteroida.

Zatim, 2017. godine, međuzvezdasti objekat Oumuamua dodatno je podstakao interesovanje. Kao i 2003 RM, Oumuamua je pokazivao ne-gravitacijsku ubrzanje bez vidljivih znakova isparavanja, što je izazvalo veliko zanimanje za ove misteriozne objekte.

Otkrivenje sedam novih tamnih kometa omogućilo je naučnicima da ih klasifikuju u dve glavne grupe prema njihovoj lokaciji, veličini i orbitalnim karakteristikama.

Spoljašnji tamni kometi se nalaze u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, izvan orbite Jupitera. Oni su veći, sa prečnicima koji se kreću od stotina metara do nekoliko kilometara, i prate eliptične orbite slične onima koje prate tradicionalni kometi.

Njihova orbitalna svojstva sugerišu da bi mogli biti povezani sa kometama Jupiterove porodice, koje potiču iz spoljnog dela Sunčevog sistema i ulaze u orbite koje su pod uticajem gravitacije Jupitera.

Unutrašnji tamni kometi se nalaze u unutrašnjem delu Sunčevog sistema i mnogo su manji, sa prečnicima od samo nekoliko desetina metara ili manje. Prate gotovo kružne orbite, slične onima planeta, a pretpostavlja se da potiču iz unutrašnjeg regiona asteroidnog pojasa.

Bez obzira na svoju malu veličinu, ovi objekti takođe pokazuju ne-gravitacijsku ubrzanje, što sugeriše da ispod njihovih površina verovatno postoji led.

Jedan od najintrigantnijih aspekata tamnih kometa je mogućnost da sadrže vodeni led. Kada je Sunčev sistem nastao pre 4,5 milijarde godina, postojala je nevidljiva granica poznata kao "snežna linija", koja je odvajala oblasti gde je voda mogla da postoji u obliku leda od onih gde je ostajala u gasovitom ili tečnom stanju.

Snežna linija se nalazi odmah izvan trenutne orbite Jupitera, što znači da su objekti u unutrašnjem Sunčevom sistemu smatrani pretoplim da bi zadržali led. Ipak, ne-gravitacijsko ubrzanje unutrašnjih tamnih kometa sugeriše da oni moraju sadržavati neku vrstu hlapljivog materijala, verovatno leda, kako bi generisali potisak potreban za njihovo neobično kretanje. Ovo postavlja fascinantna pitanja o tome kako su ovi objekti stekli svoj led i da li su igrali ulogu u dovođenju vode na Zemlju.

Otkriće tamnih kometa ima duboke implikacije za sadašnje razumevanje istorije Zemlje. Naučnici su dugo raspravljali o tome kako je voda, ključni sastojak za život, stigla na planetu.

Jedna od vodećih teorija je da su ledeni kometi i asteroidi doneli vodu tokom ranih faza formiranja Sunčevog sistema. Tamni kometi, sa svojim potencijalnim rezervoarima leda, mogli bi biti novi deo ove slagalice.

Daryl Seligman, fizičar sa Univerziteta Mičigen i glavni autor nove studije, sugeriše da su tamni kometi možda bili značajan izvor materijala potrebnih za razvoj života. "Što više možemo saznati o njima, to bolje možemo razumeti njihovu ulogu u nastanku naše planete", rekao je on.

Pronaći tamne komete nije lak zadatak. Za razliku od njihovih svetlih kolega, oni ne proizvode blistave repove koji ih olakšavaju za uočavanje. Umesto toga, astronomi se oslanjaju na slab svetlost koju reflektuju od Sunca, koristeći moćne teleskope da detektuju njihovo prisustvo.

Nedavno otkriće sedam novih tamnih kometa bilo je moguće zahvaljujući Kamere za tamnu energiju (DECam) u Čileu, koja snima detaljne slike noćnog neba. Potraga za tamnim kometama ubrzaće se u narednim godinama.

Od 2025. godine, opservatorija Vera C. Rubin, opremljena najvećom digitalnom kamerom ikada napravljenom, počeće da skenira nebo. Ovaj vrhunski objekat se očekuje da otkrije još više tamnih kometa, potencijalno udvostručujući ili utrostručujući broj poznatih objekata u ovoj kategoriji.

Otkriće tamnih kometa podseća nas na to koliko još uvek moramo da naučimo o Sunčevom sistemu. Ovi misteriozni objekti izazivaju postojeće klasifikacije kometa i asteroida i nude privlačne tragove o poreklu vode na Zemlji.

Sa svakim novim otkrićem, naučnici su korak bliže razumevanju kako su ovi predmeti došli do nas, možda donoseći najvažniji resurs za život na planeti – vodu.