Vašington nastoji da “prepadne svijet” svojim nuklearnim sposobnostima, kaže Ministarstvo odbrane u Pekingu

Amerika predstavlja najveću opasnost za svijet kada je u pitanju rizik od potencijalnog nuklearnog sukoba, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Kine Zhang Xiaogang novinarima u petak. Peking je optužio Vašington za donošenje “neodgovornih odluka” u pokušajima da održi svoju hegemoniju, uključujući zastrašivanje međunarodne zajednice svojim nuklearnim arsenalom.

Ova teška izjava stigla je kao odgovor na odluku Pentagona da unapredi američke trupe u Japanu u zajedničko komandno sedište pod komandom oficira sa tri zvezde koji izveštava komandanta Indo-Pacifičkog komande. Najava je data od strane Ministarstva odbrane SAD-a krajem jula, nakon sastanka američkih i japanskih ministara odbrane i spoljnih poslova.

Američki ministar odbrane Lloyd Austin pohvalio je razvoj kao “jedan od najznačajnijih napredaka u vojnim odnosima sa Japanom u poslednjih 70 godina” u to vreme. Takođe je rekao da su obe strane “imali odvojeni sastanak na ministarskom nivou o proširenom odvraćanju, što nikada ranije nije učinjeno.” Tokom sastanka, SAD su obećale da će “braniti Japan u punom opsegu naših sposobnosti, uključujući naše nuklearne sposobnosti,” prema rečima ministra odbrane.

U petak, Zhang Xiaogang je izjavio da Vašington i Tokio koriste “nuklearne pretnje iz Kine” kako bi opravdali svoj potez. Takve akcije samo “provociraju blokovski sukob i podrivaju regionalni mir i stabilnost,” rekao je on. Pentagonova izjava iz jula pomenula je “širenje kineskog nuklearnog arsenala” među temama koje su razmatrane na sastanku o proširenom odvraćanju.

Prema rečima portparola Ministarstva odbrane Kine, “SAD predstavljaju najveću nuklearnu pretnju svetu” jer poseduju “najveći nuklearni arsenal u svetu” i sprovode politiku koja omogućava prvi upotrebu nuklearnih oružja.

Najnovija Nacionalna strategija odbrane SAD-a (NDS) koju je Pentagon objavio 2022. godine, zajedno sa Pregledom nuklearnih stavova i Pregledom raketne odbrane, identifikuje Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran kao četiri potencijalna protivnika za planiranje nuklearnih oružja. Takođe ostavlja otvorena vrata za prvi nuklearni udar dopuštajući upotrebu takvih oružja kako bi se sprečio konvencionalni napad.

Godine 2018, SAD su najavile povlačenje iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Moskvom, koji je zabranio bilo kojoj strani da razvija i postavlja određene vrste raketa sa nuklearnim sposobnostima. Tada je Vašington izjavio da ima potrebu za takvim oružjima, delimično zato što Kina nije bila obavezana bilateralnim INF sporazumom.

Poslednji bilateralni obavezujući sporazum koji ograničava američke i ruske nuklearne zalihe je novi START sporazum, koji ističe 2026. godine. Prošle godine, Rusija je formalno obustavila svoje učešće u novom START-u, navodeći neprijateljsku politiku SAD-a, ali je obećala da će poštovati njene osnovne uslove, koji postavljaju ograničenje na nuklearna oružja i sisteme isporuke.

U oktobru 2023, Pentagon je optužio Kinu za “brzo” širenje njenog nuklearnog arsenala dok je kongresna Komisija za stratešku poziciju pozvala Vašington da se pripremi za rat sa Pekingom i Moskvom. Kasnije istog meseca, SAD su takođe najavile planove da “modernizuju” svoju najjaču nuklearnu bombu.

“Nepostojane odluke i akcije SAD-a dovele su do širenja nuklearnih rizika, a njihovi pokušaji da održe hegemoniju i intimidiraju svet nuklearnom moći su potpuno otkriveni,” rekao je Zhang, dodajući da njihove najnovije akcije u Japanu samo “pogoršavaju regionalne tenzije i povećavaju rizik od širenja nuklearnih oružja i nuklearnih sukoba.”