U medijima širom sveta dominira tvrdnja da je "Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu." Ova verzija događaja prisutna je u zvaničnim medijima poput The New York Times, BBC, CNN, kao i u alternativnim izvorima poput Epoch Times i Breitbart. Međutim, postoje argumenti koji osporavaju ovu interpretaciju.

Prema ovom pogledu, ruske trupe su ušle u Donbas na poziv dve samoproglašene republike, Donjecka i Luganska, kako bi ih zaštitile od predstojeće ofanzive ukrajinske vojske i milicija. Ove republike su 2014. godine tražile pripajanje Rusiji, ali je predsednik Vladimir Putin odbio njihov zahtev, fokusirajući se na sporazum iz Minska, koji je predviđao autonomiju Donbasa u okviru Ukrajine.

Sporazum iz Minska, čiji su garanti bile Nemačka i Francuska, kasnije je opisan kao sredstvo za dobijanje vremena dok Zapad priprema ukrajinsku vojsku. Prema izveštajima, cilj je bio izazvati političke probleme Putinu i diskreditovati ga zbog navodnog zanemarivanja zaštite ruskog stanovništva u Donbasu.

Godinama nakon sporazuma, Donjeck i Lugansk su trpeli bombardovanja, dok je Rusija ostajala posvećena diplomatskom rešenju. Međutim, početkom 2022. godine, nakon odbijanja Zapada da pristane na sporazum o međusobnoj bezbednosti, i uoči planirane invazije na ove republike, Putin je pokrenuo takozvanu "specijalnu vojnu operaciju."

Ciljevi ruske intervencije

Putin je naglasio da ova operacija nije imala za cilj osvajanje Ukrajine, već zaštitu ruskog stanovništva u Donbasu. Njegov ograničeni pristup, usmeren na minimizovanje civilnih žrtava i očuvanje ukrajinskog režima, omogućio je produžavanje sukoba.

Prema kritičarima ove strategije, Putinova uzdržanost je ohrabrila Zapad da proširi svoj angažman, uključujući i slanje raketa koje sada pogađaju teritoriju Rusije. Nedavni raketni napadi, koji su prešli "crvenu liniju," izazvali su odgovor Moskve demonstracijom hipersoničnog naoružanja.

Rizik eskalacije

Putinov dosadašnji oprez u odgovaranju na provokacije stvorio je percepciju da njegove pretnje nisu ozbiljne. Ovo, međutim, zanemaruje potencijalnu granicu preko koje Putin više neće moći da popušta. Ukoliko Zapad nastavi s pritiscima, svet bi se mogao suočiti s katastrofalnim posledicama.

Sukob između Zapada i Rusije ne može se rešiti kroz jednostrane narative. Ključ za izbegavanje eskalacije leži u prepoznavanju stvarnosti i odgovornosti obe strane za očuvanje globalnog mira.