Najnovija istraživanja o klimi pokazuju da biljke apsorbuju mnogo više ugljen-dioksida (CO2) nego što je dugo tvrdila zvanična nauka. To znači da planeta ipak nije u opasnosti od "gasova staklene bašte," jer biljke koriste te gasove za svoj rast i razvoj.

Sve ovo vreme, klimatski lobi se oslanjao na netačne i često lažirane podatke kako bi potkrepio tvrdnje da je ugljen-dioksid (CO2) zagađivač koji uništava svet. Sada je konačno dokazano da je CO2 dragocjena molekula za biljke, bez koje život na Zemlji ne bi postojao.

Ispostavilo se da "ustaljena nauka" o kojoj smo bili primorani da ćutimo nije tako stabilna kao što su tvrdili. Biljke vole CO2 mnogo više nego što je klimatski lobi hteo da prizna, a sada je njihova priča ozbiljno poljuljana jer se čitava anti-CO2 naracija ruši.

„Izraz ‘ustaljena nauka’ bio je osnova klimatskog aktivizma decenijama,“ kaže Čarls Rotter sa Watts Up With That.

„Govore nam da, ukoliko ne napravimo brze i skupe promene, sledi nam neposredna katastrofa. Skeptici su tretirani kao jeretici, dok je takozvani konsenzus prikazivan kao neosporan. Ispostavilo se da smo bili 31% u krivu oko nečega tako fundamentalnog kao što je apsorpcija CO2 kod biljaka. Ovo nije manja korekcija; to je ogromna revizija koja potkopava kredibilitet modela koji diktiraju politiku."

Klimatske promene nisu kriza kakvom su je predstavili

Postoje tri glavna stuba savremene klimatske teorije koje ovo novo istraživanje efikasno ruši: uticaj emisija, povratne sprege i politika. Što se tiče emisija, više se ne može tvrditi da se CO2 nakuplja u atmosferi, sada kada znamo da biljke apsorbuju sav taj višak.

„Klimatski modeli su predviđali brzo nakupljanje CO2, polazeći od pretpostavke o ograničenoj prirodnoj apsorpciji,“ objašnjava Rotter. „Ovo je povećalo hitnost drastičnog smanjenja emisija. Korekcija za veću stopu apsorpcije CO2 znači da se CO2 sporije nakuplja u atmosferi nego što su modeli predvideli, slabeći argument za hitne i skupe mere.“

Mnogi postojeći klimatski modeli oslanjaju se na dramatične povratne sprege, od kojih jedna tvrdi da biljke sve manje apsorbuju CO2 kako temperature rastu. Te povratne sprege možda podstiču strah koji donosi dodatna sredstva za klimatske fondove, ali su lažne jer novi podaci pokazuju da biljke mogu da obrade mnogo više CO2 nego što se ranije mislilo.

Što se tiče političkih implikacija ovog novog otkrića o apsorpciji CO2 kod biljaka, gotovo sve što trenutno postoji u zakonu o klimatskim promenama zasniva se na onome što je sada potpuno osporeno kao pseudonauka. Drugim rečima, čitava teorija o klimi je laž.

„Politike zasnovane na ovim modelima nikada nisu bile dokazano korisne, već su samo smatrane takvima,“ kaže Rotter. „Otkrivanje da biljke apsorbuju značajno više CO2 potkopava navodnu potrebu za ekstremnim merama.“

Takođe, treba napomenuti i finansijske implikacije ovog otkrića. Svi oni integrisani modeli procene (IAM) korišćeni za analizu troškova i koristi klimatskih politika sada su nevažeći jer su podaci na kojima su zasnovani temeljno opovrgnuti.

„Ako je klimatska osetljivost zaista manja, to znači da imamo više vremena da se prilagodimo eventualnim promenama, koje bi mogle biti prirodne, umesto da se naglo uvode drastične mere ublažavanja koje nisu dokazano efikasne,“ naglašava Rotter.

„Adaptacija postaje razumnija i potencijalno efikasnija strategija, s obzirom na nove informacije o stopama prirodne apsorpcije."